Пролог

СРБИЈА ПОСЛЕ ХАГА И СВАКОГ ДРУГОГ ВРАГА
Ослобођени свих илузија

Балканска драма опет се у фарсу изметнула. Претенциозни режисери опет су потценили њен разорни потенцијал. Мале провинцијске марионете опет су поверовале да је њихова улога главна, те да и њих неко озбиљно схвата. Цинично ругање постало је најотрцанији жанр данашњице. Руковаоци бумерангом опет су заборавили његова основна својства. Ниско наднети над сликом „локалних катастрофа”, силници тетурајуће паразитске империје не виде да се и сами налазе на тој слици.
Пресуде такозваног хашког трибунала којима су од сваке одговорности ослобођени ноторни злочинци на хрватској и арбанашкој страни рата у рушевинама Југославије, што је претходно учињено и са онима на муслиманској страни, нису могле изненадити никога сабраног и трезвеног у Србији. Готово једнодушно згражавање и осуде су разумљиви. Да, „у Хагу су сви невини док се не докаже да су Срби”. Али, за разлику од многих, уверени смо да та хашка дружина није могла донети за Србе бољу и кориснију одлуку. Да је изрекла неке трагикомично мале казне и онда злочинце пустила јер су у притвору провели више но што су тобоже кажњени, остао би какав-такав простор за узмицање. Овако, нема се куд. Приказа се распала. Хашка дружина изрекла је смртну пресуду самој себи, али и последњим српским илузијама о свету у којем живе. И најтврдокорнији а присебни међу нама који су одбијали да разликују пријатеље и непријатеље, и да ствари назову правим именом, сада су морали да се загледају у наказу иза маске. И да схвате шта виде.
Овде треба стати. Посветити се себи и свом стварном националном интересу. Одбацити ужас флоскула. Протекторат се стропоштао, ментална окупација је завршена. Чим се вратимо себи, нећемо бити сами. Затећи ћемо пријатеље који нас одавно чекају.